Od početka ruske agresije na Ukrajinu teško je bilo objasniti stav Kine. Sa jedne strane, odmah je podržala teritorijalni integritet Ukrajine, sa druge strane našla je opravdanje za rusku invaziju u proširenju NATO-a, odbila je da je osudi i uvede sankcije. Istovremeno pozivala je na pregovore, obustavu sukoba i donirala humanitarnu pomoć, dok je ponavljala ruske narative o američkim bio-labaratorijama u Ukrajini.
Sukob u Ukrajini suočio je lidere u Pekingu sa dva suprotstavljena cilja. Sa jedne strane, Rusija je važan geopolitički saveznik, izvor sirovina i energenata. Zajedno dele osećaj ugroženosti od SAD i vide Vašington kao glavnu pretnju svom razvoju i bezbednosti. Sa druge strane ruska invazija ide protiv zvanične politke poštovanja teritorijalnog integriteta i suveriniteta drugih, odnosno miroljubive koegzistencije koji su bili osnovni postulati kineske spoljne politike od Drugog svetskog rata. Kineska diplomatija našla se u delikatnom balansu kako uspostaviti ravnotežu između saradnje sa Rusijom i dugogodišnje posvećenosti nacionalnom suverenitetu.
Koliko su bliski Moskva i Peking?
Odnosi dve zemlje jačaju već dugo vremena i možemo da kažemo da su najbolji u poslednjih 50 godina. Potpisani „Ugovor o dobrosusedstvu i prijateljskoj saradnji“ iz 2001. je obnovljen 2021. Nedugo zatim, pred zimske Zimske olimpijske igre u Pekingu, Putin i Si su sklopili sporazum o „prijateljstvu bez granica“, zajedno sa novim ugovorima za isporuku energenata. Obe strane iskazuju međusobnu podršku geopolitičkim ciljevima, ali to ne znači formalizaciju odnosa kroz alijansu ili vojni savez.
U realnosti dve zemlje će zadržati bliski odnos bez sklapanja savezništva. Rusija je do sada bila neutralana i nije se mešala u sporove Kine i njenih suseda u Jugoistočnoj Aziji. Isto tako, Kina se trudi da razdvoji protivljenje širenju NATO-a, sa ekonomskim vezama koje ima sa Zapadom i nema nameru da se uključuje u borbu oko Ukraijine. Sve ovo znači da Peking nema velikih mogućnost da utiče na zvanični Kremlj, a nema ni velikih interesa u rusko-ukrajinskom sukobu.
Cena koju Kina plaća nakon podrške Rusiji
Ipak, negativni efekti krize su se odmah manifestovali. Kopnene trgovinske veze sa Evropom koje su prolazile kroz obe zemlje su narušene, a alternativni pravci su sporiji, nepouzdaniji i skuplji. Kineske kompanije u strahu od sekundarnih sankcija uglavnom pauziraju svoje operacije na ruskom tržištu, a investicije u Ukrajinu su obustavljene zajedno sa predhodnom vojnom saradnjom. Situaciju dodatno pogoršavaju rastuće cene energije i hrane izazvane ratom. Eventualni pozitivni efekti kao što su jeftiniji ruski resursi, ekpanzija na upražnjeno rusko tržište nakon egzodusa zapadnih kompanija ili eventualno učestovanaja kineskih kompanija u obnovi Ukrajine uz kineske kredite trenutno izgledaju nerealno.
Nakon narativne podrške Rusiji protiv širenja NATO-a, širom Evrope raste negativan stav prema Kini, gde prednjače Istočno-Evropske zemlje. Poziv da se alijansa vrati na granice pre 1997. zemlje regiona vide kao sopstveni bezbednosni izazov, jer bi u tom slučaju one ostale van bloka. Situaciju dodatno komplikuje odvajanje Zapada od Rusije i pritisak da ostali učine isto. Takođe primetni su pokušaji Amerike da poistoveti pitanje Tajvana sa Ukrajinom kako bi ojačale podršku nezavisnosti ostrva. Bajdenova treća izjava za manje od godinu dana, da će vojno podržati Tajvan se tumači kao pokušaj razvodnjavanja principa „jedne Kine“ i napuštanje politike strateške dvosmislenosti koja bi utrla put ka nezavisnosti Tajvana.
Pored svih ovih izazova EU i SAD uz ASEAN ostaju najveći trgovinski partner Kine i očuvanje dobrih odnosa je i dalje strateški cilj. Istovremeno, žrtvovanje odnosa sa Rusijom nije prihvatljivo, jer se poražena Rusija percipira kao korak bliže do Kine, gde bi SAD i saveznici neometani mogli da usmere sve svoje resurese.
Pouke iz Ruske invazije
Način na koji se Rusija upustila u ovaj sukob i odgovor zapada pozivaju na oprez. Vidljivo je da je Moskva ušla nespremna, sa lošim planovima, i još gorom egzekucijom. Dok je Zapad brzo reagovao, uveo sankcije, isključio Rusiju iz SWIFT-a, praktično odustao od kupovine nafte i gasa i de fakto odvajanjem privreda započeo izolaciju. Rusija je danas efektivno „obuzdana“ na svojoj granici sa Ukrajinom uz podršku NATO-a. Brzina kojom je sve sprovedeno i na koji način je mobilisan ceo savez, stratezima u Pekingu je sigurno zapalo za oko. Nezvanično se sumnja da su mere već bile isplanirane ranije, prevashodno pripremljene za Kinu, samo je Rusija došla preko reda.
Ruska spoljnopolitička orijentacija, vojni i geopolitički interesi kao i stalno mesto u Savetu bezbednosti UN čine ovu zemlju važnim saveznikom Kini, nudeći joj efikasan način za balansiranje moći protiv Amerike. Predsedniku Si ne odgovara da njegov kolega Putin izgubi ovaj rat. Njih dvojica možda nemaju istu viziju kako budućnost svetskog poretka treba da izgleda, ali osećaju pritisak Vašingtona na svojim granicama. Ipak sa druge strane Kini je interes da ostane deo svetske ekonomije i da ne zatvara tržišta na kojima je prisutna. Zvaničnom Pekingu je jasno kao i ostatku sveta da je Moskva loše kalkulisala ovu invaziju i zato će zasigurno biti obrazriva u tome koliko želi duboko partnerstvo sa Rusijom.
