Zašto nam je važna savremena Kina?

Vreme čitanja: 2 minuta

Kina je postala svetska supersila. Njen ekonomski, politički i vojni uticaj se oseća širom sveta. Druga je privreda sveta, najveći izvoznik i poseduje najveće devizne rezerve na svetu. Ove godine će se navršiti 40 godina od početka novog doba Kine i njenog otvaranja prema svetu. Prvih 30 godina reformi, prosečan privredni rast iznosio je oko 10% godišnje. Ovakve stope rasta znače da se privreda duplira svakih 7-8 godina. Poslednjih 10 godina stope rasta su ispod 8%, ali je rast i dalje značajan, pogotovu kada se ima u vidu veličina kineske privrede.

Kina je zemlja kompleksnosti i kontradiktornosti. Posle decenija reformi postala je otvorena tržišna privreda, koju je Komunistička partija Kine vodila od zemlje apsolutnog siromaštva do srednje razvijene zemlje i “motora” svetske privrede. Za to vreme prema navodima Svetske banke izbavljeno je više od 700 miliona ljudi iz ekstremnog siromaštva. Danas, Kina je država sa srednjim dohotkom kao što su Srbija, Bugarska ili Makedonija.  

Ona je i najuspešnija priča privredne tranzicije. Međutim to ne znači da je Kina sve radila dobro i bez greške. Kineski reformatori su dosta grešili, ali su još više bili u pravu. Pristupili su reformi bez dogmi i razumeli da je tranzicija neizbežno dug proces. Trudili su se da ispravljaju distorzije u privredi i da je otvaraju prema svetu. Ovu zemlja i dalje muči pregršt problema, od socijalnih tenzija, korupcije, velikih energetskih izazova, brige kako prevazići zamku srednje razvijenosti do stvaranja moderne vojske i onoga što Kinezi nazivaju miroljubivi razvoj. Međutim iako su problemi tu, to su danas problemi zemlje u razvoju, a ne siromašne zemlje u kojoj ljudi umiru od gladi.

Međunarodni poredak posle drugog svetskog rata oblikovan je odnosom SAD i SSSR-a, a u poslednjih 20-ak godina skup globalnih pravila Amerika je prilagodila sebi i svojim potrebama. Međutim, jasno je da unipolarni svet više ne postoji. Živimo u eri ponovnog rađanja multipolarnog sveta i malo ljudi zaista ima ideju kako će on izgledati. Imajući u vidu razlike između političkog sistema i vrednosti SAD-a koje su i dalje dominantan akter u svetskom poretku i Kine koja tek sad postaje zainteresovana da se više uključi u međunarodni sistem možemo očekivati neslaganja, ali pitanje je kakva će biti i oko čega će se praviti kompromisi? Da li potreban novi globalni sistem koji će lakše uključiti Kinu ili se može prilagoditi postojeći? Da li Kina želi iskreno da se uključi u međunarodni sistem ili sama mora da bude tvorac nekog novog sistema? Da li je BRIKS kao grupa izgubio smisao ili ima snage da bude protivteža Americi? Da li će Kina postati najveći promoter slobodne trgovine nakon sve većeg rasta protekcionizma u svetu? Kakav će uticaj mehanizam 16+1 imati na Srbiju i celu Jugoistočnu Evropu? Kako će izgledati širenje ,,meke’’ moći Kine? Nameće se dosta pitanja od kojih je najvažnije kako Kina vidi svetski poredak i svoje mesto u njemu.

Da bi sva ova pitanja razumeli i uspeli da damo odgovore, neophodno je da upoznamo ovu nama „daleku“ zemlju. Da razumemo njenu istoriju, društveni, ekonomski i politički kontekst koji je oblikuje. Naš sajt je upravno namenjen tome. Da domaćoj javnosti ,,približi’’ Kinu. Da obradi  aktuelne teme i da nas upozna sa Kinom na način koji se ne može videti u dnevnoj štampi.

Vladimir Milić, urednik sajta

Comments

  1. Mita

    Drago mi je da je neko krenuo da piše o Kini. Nepravedno zapostavljena država sa aspekta izučavanja na ovim prostorima. Srećno!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *